КОНКУРС ЗА НАГРАДУ „ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ“

Удружење књижевника Србије, Скупшина општине Богатић, Културно-образовни центар Богатић и МЗ Глоговац расписују конкурс за историјски роман године.

У конкуренцији су романи објављени у 2017. години. Рок за пријем књига (3 примерка) је 5. мај 2018. године.

За награду могу конкурисати романи објављени на српском језику издавачких кућа како из Србије, тако и из Црне Горе, Босне и Херцеговине, Републике Српске, Хрватске. Такође, у конкуренцији су и књиге српских писаца из расејања.

Књиге слати на адресу: Удружење књижевника Србије, Француска 7, 11000 Београд, уз напомену – жири за награду „Јанко Веселиновић“

ДАНГУБИЋ И МАЦИЋ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „РАДЕ ЈОВАНОВИЋ“ ЗА НАЈБОЉУ КЊИГУ АФОРИЗАМА

Београд, 5. март - Овогодишњи добитници награде Београдског афористичарског круга „Раде Јовановић“ за најбољу књигу афоризама у 2017. години су Ратко Дангубић из Београда за збирку „Црвени тепих“ (Архипелаг, Београд) и Екрем Мацић из Конјица (БиХ) за дело „Тетоважа на леду“ (Аматерско позориште „Неретва“, Коњиц).

Награду ће им уручити председник Београдског афористичарског круга Слободан Симић, на десету годишњицу БАК-а 15. марта, у 20 часова, у Удружењу књижевника Србије, у Београду.

Дангубић (Љубиње - Жрвањ, Херцеговина, 1946) и Мацић (Коњиц, 1966) шести су добитници награде „Раде Јовановић“, а одлуку је једногласно донео жири који је радио у саставу: Саво Мартиновић, Дејан Милојевић и Драгутин Минић Карло (председниик).

У најужем избору за признање била је и књига „Домино дефект“ (Чувари знања, Београд), аутора Митра В. Ђерића Лакија.

На овогодишњи конкурс за признање „Раде Јовановић“ приспело је 59 књига афоризама из Србије и земаља региона. Награда је од 2016. године понела име Рада Јовановића, у част једног од најзначајнијих савремених југословенских и српских сатиричара који је преминуо 1. јуна 2016. године у Ужицу, у 77. години.

Досадашњи добитници награде су: Александар Чотрић за 2012, за књигу „Померање памети“; Милан Тодоров за 2013, за наслов „Покори се и почни“; Нинус Несторовић за 2014, за збирку „Ћути и пливај“; Зоран Т. Поповић за 2015, за дело «Даће Бог, ако Бог да» и равноправно за 2016. - Александар Баљак за књигу "Зидови на хоризонту" и Александар Чотрић за "Тешке мисли".

Књига Миодрага Јакшића на турском и енглеском језику објављена у Истанбулу

miodrag jaksic knjiga na turskom i engleskom 2018Издавачка кућа "Артсхоп" из Истанбула објавила је збирку поезије "Ка унапређењу нашем" (Илерлеме Yолунда / Тоњардс Оур Прогресс) београдског писца Миодрага Јакшића, као тројезичну књигу - на турском, енглеском и српском језику.

Књига, коју је уредио Ведат Акдамар, објављена је као осамнаеста по реду у популарној библиотеци Артсхоп Њорлд Литературе Платформ Поетрy Сериес.

Превод Јакшићевих песама у овој књизи на турском језику дело је Хилал Карахан, а енглески превод потписује Тадеј Брачек.

У Истанбулу су одржане три промоције ове књиге Миодрага Јакшића, на којима су говорили Ведат Акдамар, главни и одговорни уредник издавачке куће "Артсхоп", истанбулска књижевница Хилал Карахан, која је превела књигу на турски језик, турска песникиња Емел Кошар и аутор збирке Миодраг Јакшић.

Ведат Акдамар је нагласио да његова издавачка кућа овом књигом значајног српског песника наставља своју издавачку мисију објављујући вредне песнике из целог света приближавајући их турским читаоцима. "Јакшићева књига је објављена на три језика и то је велики искорак за све нас, јер ће поред публике у Турској она бити доступна на целокупном енглеском говорном подручју. Трудимо се да објављујемо најзначајнија имена светске поезије у овој колекцији и да она постане, у одређеном смислу, место састанка песника из целог света" закључио је Ведат Акдамар.

Опширније...

ОДРЕЂЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ „РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ“

Београд, 30. јануар - Жири у саставу:Радомир Андрић(председник),Милован Витезовић, Петар Жебељан, Слађана Митровић, Радослав Тилгер, Александар Чотрић и Бојан Љубеновић на седници одржаној 25. јануара одлучио је да награду Удружења књижевника Србије „Радоје Домановић“ за 2017. годину додели:

 

За укупан допринос српској сатири: проф. др Павлу Ковачевићу и Сави Мартиновићу.

  

Павле Ковачевић (1940) је у књижевном стваралаштву достигао врхунске домете, а као афористичар је ушао у сазвешђе великана наше сатире већ првом књигом - „До сарказма и напред“ (1967). У Ковачевићевом опусу највише фасцинирају дубина његових запажања и сликовитост и елеганција књижевног стила.

  

Оно што посебно истиче Саву Мартиновића (1935) у врхунском јату наше сатире је његово огледање у читавом низу жанрова - афоризму, епиграму, причи, микро-запису, микро-есеју, питалици и роману. Његовој знатижељи и литерарном габариту тесни су сви оквири и зато их непрестано мења и размиче.

 

 За најбољу књигу сатире на српском језику у 2017. години: Милану Р. Симићу за књигу афоризама „Жуљ на жуљ“ (Друштво „Траг“ и часопис „Наш траг“), Јеремији Лазаревићу за књигу поезије „Филозофија“ („Филип Вишњић) и Јанку Јелићу за књигу поезије „Златни човјек“ (Матица српска - Друштво чланова у Црној Гори).

  

Милан Р. Симић (1959) је у књизи „Жуљ на жуљ“, пишући о изборним манипулацијама, недостојности носилаца функција, цензури, самоцензури, доушницима, тајним службама, ислеђивању, ликвидацијама политичких противника, судским процесима и закаснелим рехабилитацијама, довео у склад своју ангажованост и естетику, актуелност и универзалност, директност и алузивност.

  

Јеремија Лазаревић (1955) књигом „Филозофија“ понудио је читаоцима дело у којем, поред духовности, смирености и мисаоности, демонстрира грађанску смелост и сатирични дух за поезију инспирисану друштвеним збивањима. У његовим стиховима има снаге, оштрине и замаха, као и чежње за узвишеним и недокучивим.

Опширније...

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић