Министар културе и информисања Владан Вукосављевић у посети Удружењу књижевника Србије

foto Milan panic 016Министар културе и информисања Владан Вукосављевић са сарадницима, посетио је 20.3.2019. године Удружење књижевника Србије. У разговору са председником Удружења Милованом Витезовићем и члановима Управног одбора УКС министар Вукосављевић се упознао са радом и проблемима у раду Удружења књижевника Србије, а посебан акценат је стављен на представљање Стратегије УКС за период  2019 - 2023., коју су му чланови Управног одбора подробно представили.

 

Удружење књижевника Србије најстарија је и највећа књижевничка организација у земљи. Најпре се звало Српско књижевничко друштво. Основано је 1905. године. Симо Матавуљ је био први председник, Јован Скерлић секретар, а међу првим члановима су Алекса Шантић и Јован Дучић. После краћег застоја у раду, обновљено је 1911. године као Друштво српских књижевника, а за председника је изабран Борисав Станковић. После Првог светског рата убрзо је обновило рад као Удружење српских књижевника и водио га је Бранислав Нушић. После Другог светског рата понело је име најприближније данашњем – Удружење књижевника Народне Републике Србије. Председник тог обновљеног Удружења била је Исидора Секулић.

 

foto Milan panic 020Министар Вукосављевић је у разговору истакао да Влада Републике Србије велику пажњу поклања сарадњи са уметничким удружењима и улаже велике напоре да се српска култура очува и унапреди и на што успешнији начин презентује у свету, а нарочиту пажњу поклања очувању језика.

 

Министарство културе и информисања наставиће и убудуће да подржава све напоре и активности репрезентативних уметничких удружења, од којих је Удружење књижевника Србије једно од оних од кога се очекује да у предстојећем периоду битно унапреди статус културе и културних посленика у српском друштву.

 

 

 

Опширније...

Арно Гујон гост Просвјете у Аустрији

 D1N0089Поводом подсећања на 15 година од трагичног погрома над Србима на Космету , у организацији одбора "Просвјете" у Бечу, хуманитарац француског порекла Арно Гујон представио је у суботу увече своју књигу "Сви моји путеви воде ка Србији" и пренео патње српског народа на Косову и Метохији. Циљ његовог доласка био је и да у сарадњи са Просвјетом у Аустрији започне заједничку акцију прикупљања помоћи за српске породице са Космета. Гујон је, у Храму Васкрсења Христовог, рекао да и поред свих тешкоћа Срби на Косову и Метохији не одустају, боре се, опстају и чак просечно имају више деце него у централној Србији. Оснивач хуманитарне организације "Солидарност за Косово" додао је да су деца најбољи знак наде, јер - док има деце има и живота.

У препуном храму Гујон је казао да је повод да помогне српском народу био погром од 17.марта 2004.године, који је био велика трагедија. "Вишевековно француско-српско пријатељство постоји и даље у неким француским породицама, које осећају пријатељство и савезништво са српским народом. Као дете сам много од оца чуо о Србима и Србији. Мој отац је рекао да је тадашњи српски принц – потоњи краљ Петар 1. био спреман да жртвује свој жвот за земљу која му није домовина, због пријатељства са француским народом. Иако нисам тада познавао Србију и Србе у породици смо знали да је то нама пријатељски народ", објаснио је он. Гујон је додао да се бомбардовање НАТО догодило када је имао 13 година и да су француски медији тада приказивали црно-белу слику, уз мноштво изговорених неистина о српском народу. Присетио се да је у то доба организована и дебата у његовој школи и да је један његов професор оправдавао бомбардвање РТС-а, на шта се он успротивио, пошто је захваљујући оцу знао да то није истина, и рекао да медијска кућа каква год да је не сме бити војни циљ.

„Тада је мало фалило да ме професор избаци. Пар година касније препознао ме је у једној књижари и признао да сам био у праву и извинио се. Он је променио своје мишљење. То показује да увек треба бранити истину и своје ставове, јер истина кад тад испливава на површину", подвукао је он. Револтирани погромом 2004. брат и он су одлучили да помогну, јер су паљење цркава осећали као своју личну бол, тугу и неверицу да се тако нешто дозвољава усред Европе.

Опширније...

Преминула Гроздана Олујић

downloadГроздана Олујић је рођена 1934. у Ердевику, гимназију је завршила у Бечеју, а дипломирала је и магистрирала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Први роман, "Излет у небо", објавила је 1958, а уследили су "Гласам за љубав" (1963), "Не буди заспале псе" (1964), "Дивље семе" (1967), "Гласови у ветру" и "Преживети до сутра" (2017).

Објавила је и збирке бајки "Седефна ружа и друге бајке", "Небеска река и друге бајке", "Камен који је летео", "Снежни цвет", "Јастук који је памтио снове" и роман бајку "Звездане луталице".

Олујићева је деценијама заступљена у домаћој лектири за основце, али и у лектири за студенте компаративне књижевности на неколико америчких универзитета.

Због високих уметничких домета проглашена је почасним грађанином Осла и носилац је данског Витешког ордена Данеборг.

Безмало све њене кратке приче из збирке "Афричка љубичица" уврштене су у антологије широм света (у Немачкој, Израелу, Русији, Индији, Енглеској, Америци, Француској"), а прича "Игра" награђена је на Конкурсу за најбољу светску кратку причу у Немачкој.

Поред свих најважнијих домаћих награда - три награде Змајевих дечјих игара, признања "Политикиног забавника", "Младо поколење2, "Златни лептир", "Стара маслина", НИН-ова награда, "Бора Станковић" за целокупно дело, Гроздана Олујић добила је и награду Светске академије за уметност и културу.

Књиге су јој преведене на 36 језика.

Предајући јој Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије 2004. године, тадашњи председник Слободан Ракитић је истакао да је књижевно дело Гроздане Олујић од изузетног значаја за српску културу и "баштина српског национа".

Била је чланица Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" којем је поклонила своју библиотеку.

Ова два удружења покренула су, како стоји у саопштењу, иницијативу да славна књижевница буде сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Опширније...

Добитници Златне медаље за изуетне заслуге у јавним и културним делатностима - Радомир Андрић и Селимир Радуловић

Milan Panic 001У Председништву Србије је 15. фебруара 2019. године поводом Сретења, Дана државности и уставности Србије уприличена церемонија током које је председник Александар Вучић одликовао високим државним признањем - Сретењским ордењем 60 истакнутих личности и институције од значаја у области културе, медицине, привреде, спорта, науке и дипломатије. Председник је истакао да су данас, када нам је потребна Карађорђева храброст и Милошева мудрост, награђени управо они који су својим радом неизмерно допринели да Србија буде боља, успешнија, срећнија и модернија, а да уједно остане привржена својим вишевековним централним вредностима - слободи, миру, равноправности и љубави. С тим у складу, међу овогодишњим заслужним лауератима, добитницима Златне медаље за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима су и Радомир Андрић, почасни председник Удружења књижевника Србије, истакнути песник који обележава 55 година књижевног рада и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду, потпредседник Удружења књижевника Србије.

Нина Симић

Опширније...

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић