Радомир Андрић: Сачуван самосвојни стваралачки идентитет Удружења књижевника Србије

Радомир Андрић: Сачуван самосвојни стваралачки идентитет Удружења књижевника Србије

 

foto Milan Panic 001

Поштовани чланови УКС,

 

Даме и господо,

поздрављам Вас и захваљујем за поверење које сте ми дали за протеклих 8 година. Посебно сам захвалан за стваралачку сарадњу и добронамерне подухвате досадашњег Управног одбoра у реализацији одређених програма који су сведочили о значају наше ововремене књижевности са свим приновљеним својствима модерности, уз поштовање различитости, етичких и естетичких опредељења. Уосталом, тај дух демократичности припада многим досадашњим генерацијама писаца, чија су дела уграђена у историју наше књижевности. Свакако, не заборављамо допринос стваралаца националних мањина. То нам даје право да истичемо виши смисао мултикултуралности и отворености за већи пријем хуманистичких идеја.

И овог пута, као и раније, на сличним књижевним окупљањима одбацујемо све извитоперене тенденције, политикантски обојене и надасве исказиване јавно и тајно од оних који стављају личне интересе изнад интереса ове књижевне асоцијације. Многа омаловажавања нашег књижевног рада, углавном се своде на отимање зграде у „Француској 7“. На то смо неколико пута скретали пажњу надлежним државним институцијама. Али, авај! Нико се озбиљније није позабавио овом проблематиком. Но, прича је одвећ стара, али је многе од нас изложила здравственим и материјалним тегобама. Између осталог, у ово хладно време, још није решено грејање просторија где раде запослени, као и свечана сала за свакодневна књижевна окупљања. Отуд смо данас, овде захваљујући разумевању Дома војске, да на цивилизован начин кажемо шта је добро и шта може бити боље, свесни да је иза нас један тежак период погубне транзиције и изузетно великих проблема, које сами, и поред великог ангажовања нисмо могли потпуно да разрешимо. Захвални смо свима који имају разумевање за наш рад у свим овим отежаним околностима. У том контексту, поздрављамо медије који су објективно писали о нашем раду. Недавно ме је једна новинарка питала да ли сарађујемо са новонасталим књижевним асоцијацијама и у чему су разлике између нас и њих. Рекао сам, да ми немамо ништа против другачијих концепата удруживања, ако су заиста засновани на некој новој поетичкој утемељености. А што се тиче сарадње, ми - једноставно речено, плаћамо рачуне за електричну струју трошену у њиховим просторијама. Све то само доказује апсурдности овог времена. Отуд смо и ми сами сведоци свога времена, али и баштиници књижевности настајале на српском језику и писму, не да бисмо оспоравали вредност других и другачијих, већ да се изборимо за свој идентитет и препознатљивост у мноштву цивилизацијских значајних тековина. Наш Нобеловац Иво Андрић је најсажетије исказао да је „језик жива снага са којом је везана не само култура него и само постојање једног народа“. Ћирилично писмо, као што знамо, уставним законом је заштићено у својству значајне самосвојне баштине српског народа. О томе сви морамо одговорно да водимо рачуна.

Ове године смо обележили неколике значајне годишњице наших писаца: Алексе Шантића, Милоша Црњанског, Десанке Максимовић, Растка Петровића, Душана Матића, као и великих светских песника Фредерика Гарсија Лорке и Бертолда Брехта, који су својим књижевним делом богатили и нашу модерну поезију. У нашим просторијама смо поставили барељефе ликова Милана Ракића, Јована Дучића и бисту Лазе Лазаревића. Дали смо предлог за подизање споменика Васку Попи на Ташмајдану и нашим осведоченим пријатељима, песницима: Никити Станескуу и Владимиру Висоцком, у Скадарлији. Подсећамо, да су Међународни књижевни сусрети писаца одржани успешно у Београду и у неколико места по Србији: Крагујевцу, Мрчајевцима (где додељујемо интернационалну награду „Повеља Мораве“), Златибору, Ужичкој Пожеги, Александровцу Жупском, Врњачкој Бањи, Крчедину, Инђији, Новом Саду, Панчеву, Вршцу, Пожаревцу, Малом Црнићу, Великом Градишту...

Тим поводом објавили смо зборник текстова свих позваних учесника из 23 земље и неколико књига, захваљујући добро осмишљеном пројекту „Велики господин Дунав“. Заправо, овим подухватом смо ојачали нашу обновљену издавачку делатност, уз помоћ Издавачке куће „Филип Вишњић“. Ова издавачка кућа брине и о реномираном часопису „Нова зора“. Поштоване колеге, честитамо писцима Републике Српске јубилеј, 25 година од свога оснивања и постојања. Том приликом 11. децембра у Бањалуци уручиће нам награду.

Уосталом, Управни одбор УКС је потписао низ протокола са савезима и удружењима из Европе и са нашим суседима на принципима узајамног поштовања и осмишљеније сарадње у различитим формама, пре свега презентовањем нових књижевних остварења. То је несумњиво поспешило превођење књига на многе језике: добро организовање књижевних сусрета посебно у Будимпешти, Бечу, Москви, Темишвару, Франкфурту и Братислави, уз учешће наших писаца који тамо живе. Недавно смо боравили у Софији поводом 105 година од оснивања Савеза писаца Бугарске и договорили се о могућностима обухватније презентације савремене књижевности. Том приликом је предложено окупљање балканских писаца у једну заједничку асоцијацију. Ту идеју подржавамо, верујући да књижевност на делатан начин само увећава већ добросуседску сарадњу и указује на вековите цивилизацијске вредности свих мирољубивих подухватника овде на Балкану. Ми подижемо рампе са граница које нас деле и изолују у тражењу мелемних својстава мира. Зар нас не опомињу, ранији и садашњи догађаји на КиМ, посебно економске и нецивилизацијски засноване мере изгладњивања српског народа, а све у циљу прогона са вековитог кућног прага. И ми, овде окупљени, на Скупштини Удружења књижевника Србије, протестујемо против таквих нечовечних мера и апелујемо на Европу и светске интелектуалце да се огласе и осуде ова непримерена понашања властодржаца из Приштине, које подсећамо да етичке норме код Срба и Албанаца истински имају већу важност од разних прописа и одредби утемељених на неправедним и искључивим одлукама.

Убеђени смо, да ништа није заувек изгубљено! Наши духовни и културни корени срасли су са земљом где се вековима живело и поред свих недаћа опстајало.

Наше гласило „Књижевне новине“ обележавају 70 година излажења. Могло би се рећи, да нема ниједног угледнијег писца, да није објавио на страницама овог листа: песму, причу или књижевну критику. Истина, редакција не ради у повољним условима, нити има довољно средстава за редовно излажење листа, за надокнаду обављеног посла и друге потрепштине неопходне уредништву. Надамо се, да ће овај јубилеј бити подстрек сагледавању значаја „Књижевних новина“ за нашу савремену књижевност и објективнији третман Министарства културе Србије, које нас истина финансира делимично, али сигурно та средства нису довољна за превазилажење тешкоћа. Такође, недавно су Књижевни клуб „Багдала“ и истоимени часопис у Крушевцу обележили 60 година свога рада и постојања. Честитамо им на том значајном јубилеју и доприносу нашој књижевности.

foto Milan Panic 003 1На исти начин, као и о Књижевним новинама, можемо рећи да Трибина Француска 7, функционише под отежаним околностима, иако је посвећена презентацији класичних и савремених књижевних дела, углавном наших чланова. На овој Трибини гостују повремено и многи писци из иностранства, посебно у време обележавања Дана словенске писмености и културе „Ћирило и Методије“. УКС организује у новије време Светосавску академију и низ веома садржајних програма посвећених обележавању стогодишњице Великог рата и уопште имена великана српске књижевности. Свакако, дуг би био списак тих књижевних окупљања и незанемаривих књижевних догађања. Ми смо суорганизатори Књижевно-философске школе у Крушевцу, која је по тематском избору изазовна за многе учеснике и којом као што знате, у протеклом периоду, веома успешно руководи књижевни критичар Марко Недић. Пажњу заслужују и „Матићеви дани“ у Ћуприји, које заједно са библиотеком у овом моравском граду припрема наше Удружење и делимично обезбеђује новчани износ награде младом песнику. Помињемо, наше учешће у организовању награде „Печат кнеза Лазара“ у Прилипцу код Пожеге, „Шумадијских метафора“ у Младеновцу, „Федраса“ и награде „Србољуб Митић“ у Малом Црнићу. УКС видно доприноси фестивалу „Моравски Орфеј“ у Костолцу, Данима „Милоша Видаковића“ у Рудом, „Јефимијиним данима“ у Трстенику, фестивалима у Крчедину и Базјашу (у суседној Румунији), „Песничкој јесени“ у Смедереву, Данима „Симе Цуцића“ у Новом Милошеву, Вуковом сабору у Лозници, Данима „Војислава Илића Млађег“ у Ореовици, Ђурђевданским књижевним светковинама у Крагујевцу, „Бориној недељи“ у Врању и обележавању Првог српског устанка у Орашцу. Посебну пажњу УКС поклања књижевним заједницама и часописима: „Буктиња“ у Неготину, „Исток и бдења“ у Сврљигу и Књажевцу, часопису „Домети“ у Собмору, „Луча“ у Суботици, „Мајдан“ у Костолцу, „Стиг“ у Малом Црнићу, „Развитак“ у Зајечару...

Све те књижевне догађаје не бисмо могли одржати успешно, ни подржати без помоћи угледних донатора и осведочених пријатеља нашег Удружења, у првом реду Књижевним заједницама, у Неготину , у Чачку, у Ужицу, у Пожеги, Крушевцу, у Зрењанину, Крагујевцу, Лозници и Пожаревцу. Истичемо захвалност Културно-просветној заједници Србије, Матици Српској у Новом Саду, Скупштини општине Инђија, Матици исељеника Србије, Туристичким организацијама Београда и Златибора, Скупштини града Крушевца, Скупштини града Београда, предузећу „Радинг“ и песнику Љубинку Јелићу, књижевном друштву Мрчајевци и школи „Татомир Анђелић“, господину Мирославу Брковићу из Крагујевца, ресторану „Носталгија“ и господину Велизару Ђерићу, Словачком издавачком центру у Бачком Петровцу, Скупштини општине Мионица, и Скупштини града Чачка, песнику Јеремији Лазаревићу, Македонском издавачком центру у Панчеву, Центру културе из Раковице (за организовање Сабора духовности), домаћину Драгићу Пајићу из Жупе и многим нашим члановима који су поред плаћања редовне чланарине, помагали и другим материјалним средствима рад нашег Удружења.

Подсећамо чланове Националног савета Србије, када је реч о култури, да се избори за поновно додељивање Признања за допринос националној култури, с обзиром да смо ми својевремено донели доста убедљиве критеријуме за награђивање изузетних књижевних посленика. Знамо, да је застој о овим питањима, како нам је својевремено објашњено, привремен и да поједини значајни писци уз редовну пензију стичу право на таква додатна средства. Напомињем да сличних примера можемо наћи у многим књижевним организацијама у нашем суседству и по свету, где је књижевност од државе на ваљан начин валоризована. Свакако да један шири аналитички текст захтева више промишљања о положају књиге и статусу писца данас. Између осталог, имамо у виду откуп књига за библиотеке и регулисање статуса слободних уметника који су чланови нашег Удружења.

Поштовани пријатељи, предлажем будућој управи оснивање Академије књижевности, каквих има доста у свету и новоформираног Савета за економска питања и маркетинг Удружења књижевника Србије. Несумњиво, такво радно тело ће имати изузетну функцију у обезбеђивању материјалних средстава и формирању неке врсте резервног фонда – наравно под ингеренцијом Управног одбора.

У првом реду, морамо се и даље борити за враћање наше зграде под надлежност наше књижевне организације, затим јачање издавачке делатности УКС и веће присуство на сајму књига у Београду и другим сличним манифестацијама у свету.

У сваком случају, многи детаљи у овом извештају нису поменути, а заслужују пажњу и интересовање писаца данас. О томе се могу још подробније информисати у просторијама Удружења. Честитам добитницима заслужних признања за Животно дело, Плакете „Симо Матавуљ“, добитници награде „Милан Ракић“ и новопримљеним члановима УКС.

У добру и здрављу да се виђамо, посебно приликом нових објављених књига! Симболично речено, пловили смо свих ових 8 година по узбурканом мору и верујем да смо стигли до луке погодне за мирније и успешније осмишљавање стваралачких тренутака. Све остало зависи од нас самих. Живели!

Радомир Андрић

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић