Преминула Гроздана Олујић

downloadГроздана Олујић је рођена 1934. у Ердевику, гимназију је завршила у Бечеју, а дипломирала је и магистрирала енглески језик и књижевност на Филолошком факултету у Београду.

Први роман, "Излет у небо", објавила је 1958, а уследили су "Гласам за љубав" (1963), "Не буди заспале псе" (1964), "Дивље семе" (1967), "Гласови у ветру" и "Преживети до сутра" (2017).

Објавила је и збирке бајки "Седефна ружа и друге бајке", "Небеска река и друге бајке", "Камен који је летео", "Снежни цвет", "Јастук који је памтио снове" и роман бајку "Звездане луталице".

Олујићева је деценијама заступљена у домаћој лектири за основце, али и у лектири за студенте компаративне књижевности на неколико америчких универзитета.

Због високих уметничких домета проглашена је почасним грађанином Осла и носилац је данског Витешког ордена Данеборг.

Безмало све њене кратке приче из збирке "Афричка љубичица" уврштене су у антологије широм света (у Немачкој, Израелу, Русији, Индији, Енглеској, Америци, Француској"), а прича "Игра" награђена је на Конкурсу за најбољу светску кратку причу у Немачкој.

Поред свих најважнијих домаћих награда - три награде Змајевих дечјих игара, признања "Политикиног забавника", "Младо поколење2, "Златни лептир", "Стара маслина", НИН-ова награда, "Бора Станковић" за целокупно дело, Гроздана Олујић добила је и награду Светске академије за уметност и културу.

Књиге су јој преведене на 36 језика.

Предајући јој Повељу за животно дело Удружења књижевника Србије 2004. године, тадашњи председник Слободан Ракитић је истакао да је књижевно дело Гроздане Олујић од изузетног значаја за српску културу и "баштина српског национа".

Била је чланица Удружења књижевника Србије и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат" којем је поклонила своју библиотеку.

Ова два удружења покренула су, како стоји у саопштењу, иницијативу да славна књижевница буде сахрањена у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.

Опширније...

Добитници Златне медаље за изуетне заслуге у јавним и културним делатностима - Радомир Андрић и Селимир Радуловић

Milan Panic 001У Председништву Србије је 15. фебруара 2019. године поводом Сретења, Дана државности и уставности Србије уприличена церемонија током које је председник Александар Вучић одликовао високим државним признањем - Сретењским ордењем 60 истакнутих личности и институције од значаја у области културе, медицине, привреде, спорта, науке и дипломатије. Председник је истакао да су данас, када нам је потребна Карађорђева храброст и Милошева мудрост, награђени управо они који су својим радом неизмерно допринели да Србија буде боља, успешнија, срећнија и модернија, а да уједно остане привржена својим вишевековним централним вредностима - слободи, миру, равноправности и љубави. С тим у складу, међу овогодишњим заслужним лауератима, добитницима Златне медаље за изузетне заслуге у јавним и културним делатностима су и Радомир Андрић, почасни председник Удружења књижевника Србије, истакнути песник који обележава 55 година књижевног рада и Селимир Радуловић, управник Библиотеке Матице српске у Новом Саду, потпредседник Удружења књижевника Србије.

Нина Симић

Опширније...

ОДРЕЂЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"

Добитници награде за сатиричну књижевност "Радоје Домановић", Удружења књижевника Србије у 2019. години су:

- За укупан допринос српској књижевној сатири:

1. Радомир Путниковић (Београд, 1936), књижевник из Лондона;
2. Момчило Стојановић (Табановце, код Куманова, 1939), књижевник из Београда.

- За најбољу књигу сатире на српском језику објављену 2018. године - равноправно:

1. Милен Миливојевић, сатиричар из Бора, за књигу афоризама "Нама не свиће ни кад устанемо" (Алма, Београд, 2018);
2. Вукоман Бошковић, књижевник из Београда, за књигу "Афоризми" (Удружење српских издавача, Београд, 2018).

- За најбоље стране сатиричаре у 2018. години - "Екселенција сатире":

1. Сергеј Сидоров, афористичар, председник Московског клуба афористике (Москва, Русија);
2. проф. др Драган Копривица, књижевник (Никшић, Црна Гора);
3. Миле Ђорђијоски, сатиричар (Делчево, Македонија);
4. Анджеј Мајевски, афористичар (Вроцлав, Пољска);
5. Христо Петрески, књижевник (Скопље, Македонија),

- за научно-теоријски допринoс сатиричној књижевности:

1. проф. др Жарко Требјешанин, психолог и књижевни критичар.

О добитницима најзначајнијег признања за књижевну сатиру у Србији одлучивао је 1. фебруара 2019. године жири у саставу: Радомир Андрић (председник), Милован Витезовић, Петар Жебељан, Витомир Теофиловић, Слађана Митровић, Радослав Тилгер и Александар Чотрић.

Признање које се састоји из плакете и ликовног портрета Радоја Домановића добитницима ће бити уручено на свечаности у Удружењу књижевника Србије (Београд, Француска 7), 22. фебруара, од 12 часова.

ЖИРИ ЗА НАГРАДУ "РАДОЈЕ ДОМАНОВИЋ"
Радомир Андрић,
председник

Светосавска академија у Удружењу књижевника Србије

Благодарје за 2019. годину уручено је јереју Милораду Средојевићу, београдском пароху, доктору историјских наука, обновитељу часописа Хришћанска мисао и библиотеке Свечаник, где је објављено око две стотине пробраних књига хришћанско-православне садржине, аутору бројних чланака и студија из теологије и црквене историје.

На истој академији Благодарја су уручена и сарадницима Српске Православне Цркве: Божидару Болету Милорадовићу, чији је живот посвећен лепоти књига, човеку који је подигао ниво графичког опремања и дизајнирања књига у савременом издаваштву (Слово љубави од Светог Деспота Стефана Лазаревића, 2013., украсио Б. Б. Милорадовић), и Николи Рајаковићу, песнику и председнику Књижевног друштва Раковица, за континуирани допринос у организовању Међународног сабора духовне поезије.

Светосавском химном, коју је отпевао хор Основне школе Драгиша Луковић Шпанац предвођен диригентом вероучитељком Миленом Радовић Пушоњић, почела је већ традиционална Светосавска академија у Удружењу књижевника Србије.

Све присутне је на Светосавској академији, одржаној 24. јануара 2019. г. у свечаној сали Удружења књижевника Србије, благословио и светосавску беседу произнео протојереј Милорад Средојевић.

-За свој живот Свети Сава је узео Христово Јеванђеље као бусолу која ће га водити. и заиста је био ходајуће Јеванђеље. Јеванђељске речи и мисли преточио је у живот, казао је, између осталог, казао је отац Средојевић и додао: - И данас нас обасјава светло и крепи дух Светог Саве.

Опширније...

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић