Уручена награда "Драгиша Кашиковић"

19225038 1222069934589254 7221937940206061987 nБеоград, 20. јун - У понедељак, 19. јуна, у просторијама Удружења књижевника Србије, на 40. годишњицу убиства истакнутог српског ствараоца Драгише Кашиковића, кога је заједно са поћерком Иванком убила Удба у Чикагу, Издавачка кућа "Српска реч" по двадесет трећи пут доделила је Награду „Драгиша Кашиковић“.

Овогодишња награда за новинарство припала је Миловану Јовановићу, новинару “Nеwswеек”-а Србија – за упорно и храбро трагање за чињеницама и коментаторски рад у штампаним и електорнским медијима; за публицистику равноправно - историчарима Александру Динчићу - за вишегодишњи, посвећени рад на откривању историјске истине, посебно о Другом светском рату и антифашистичкој борби Равногорског покрета и Немањи Старовићу – за књигу “Блиски исток”, збирку есеја у којима су на научан, али и популаран начин изложени историја и садашњост простране регије Блиског истока и за афористику Сави Мартиновићу, за књиге афоризама у којима је исказао врхунско књижевно умеће и тематску и стилску разноврсност.

Признање се већ више од четврт века традиционално додељује за врхунске професионалне научне и уметничке домете и ширење слободе стваралаштва у областима којима се бавио истакнути писац, новинар, сликар, преводилац и политички емигрант Драгиша Кашиковић (1932), а ове године је додељено на четрдесету годишњу Кашиковићевог убиства. Овог српског националног и антикомунистичког борца убила је југословенска тајна полиција 1977. године у просторијама листа Слобода, гласила Српске народне одбране у Чикагу. Заједно с њим, агенти Удбе убили су и осмогодишњу девојчицу Иванку Милошевић, која се затекла у редакцији листа чији је Кашиковић био главни уредник.

О добитницима је одлучивао жири у саставу: књижевник Александар Чотрић, (председник), историчар Предраг Остојић и председник Матице исељеника Србије Миодраг Јакшић (чланови).

Опширније...

Чотрићу регионална награда "Типар" за најбољу сатиричну књигу

WP 20170617 052БЕОГРАД, 18. јун - Књижевник из Београда Александар Чотрић добитник је признања "Типар" - сатиричар године, за најбољу сатиричну књигу објављену у 2016. години на подручју бивше Југославије. “Типар” је најзначајнија регионална награда за сатиричну књижевност, а међу претходних добитницима су академици Матија Бећковић, Душан Ковачевић и Жарко Ђуровић, редитељ и писац Емир Кустурица, књижевници Момо Капор, Милован Витезовић, Александар Баљак…

Чотрићу је синоћ уручена награда на свечаном програму 31. Дана хумора и сатире "Вуко Безаревић", одржаним у Пљевљима, за књигу сатиричних афоризама под насловом "Тешке мисли", у издању “Српске речи” из Београда. Награду, која се састоји из плакете и новчаног износа од 800 евра, Чотрићу је уручио Тарик Гаџовић, председник Скупштине општине Пљевља.

О добитнику је, међу више десетина књига пристиглих на конкурс, одлучио трочлани жири на чијем челу је био књижевник Милорад Јокнић.

Награда "Млади Типар" припала је Марјану Ангеловском из Скопља за циклус од десет афоризама. Њему су уручени плакета и 200 евра.

Опширније...

Антологија српске фантастичне прозе објављена у САД

АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ФАНТАСТИЧНЕ ПРОЗЕ ОБЈАВЉЕНА У САД

Београд, 11. јун - У Сједињеним Америчким Државама недавно је објављена антологија „Српска фантастична проза“ (Serbian Fantastic Prose), коју је приредио Бранко Микашиновић (1938), професор књижевности из Вашингтона.

У књизи коју потписује издавачка кућа Њу Авени Букс (New Avenue Books), на 160 страна представљена су изабрана дела Милована Глишића, Јанка Веселиновића, Милоша Црњанског, Момчила Настасијевића, Растка Петровића, Добрице Ћосића, Милорада Павића, Борислава Пекића, Миодрага Булатовића, Драге Кекановића и Дејана Стојановића.

У уводном тексту приређивач антологије Бранко Микашиновић напомиње да је „српска фантастична проза повезана са фолклором, митологијом, сујеверјем и религијом“. Према његовом мишљењу заступљени српски писци „подигли су уметничке стандарде не само фантастичне прозе, већ и српске књижевности уопште“.

Антологија ће од сада, посредством продаје на интернету,  бити доступна читаоцима енглеског језичког подручја у целом свету и пружа им свеобухватан, мада концизан, историјат српске фантастичне прозе.

Аутор Антологије проф. др Бранко Микашиновић један је од истакнутих слависта српског порекла у САД. Основно, средње и добар део вишег образовања стекао је у тадашњој Југославији. Факултет, на Рузвелт универзитету, завршио је у Чикагу 1965, магистрирао је на Северозападном универзитету у Еванстону, држава Илиноис (1967), а докторат из упоредне књижевности одбранио је на Београдском универзитету (1984).

Од 1968. до 1975. предавао је руски језик и књижевност на Тулејн универзитету у Њу Орлеансу, а затим на Њуорлеанском универзитету. Од 1988. ради као новинар у српској секцији „Гласа Америке“ у Вашингтону.

КЊИГА ЕСЕЈА О АФОРИЗМИМА, РОМАНИМА И ПЕСМАМА

Београд, 2. јун - Витомир Теофиловић (1943), познати сатиричар, књижевни критичар и теоретичар објавио је књигу „Есеји о афоризмима, романима и песмама“ у којој се налазе критичке анализе књига, радова или укупног стваралаштва више од педесет српских књижевника.

Међу ауторима о чијем делу је Теофиловић писао налазе се: Милован Витезовић, Раша Попов, Адам Пуслојић, Александар Баљак, Александар Чотрић, Милан Тодоров, Слободан Симић, Павле Ковачевић, Зоран Т. Поповић, Весна Денчић...

Књига која има 350 страна подељена је на поглавља: Значењско и стилско богатство српског сатиричног афоризма, Портрети афористичара, О књигама афоризама, Романсијери, О причама и романима, Песници међу јавом и међ сном, Записи о историји и животу и О деци, за будућност.

Књигу Витомира Теофиловића, једног од најугледнијих српских књижевних критичара, у којој се налазе више деценија минуциозно писани есеји објавила је издавачка кућа „Геа“ из Београда.

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић