52. Београдски међународни сусрети писаца

52. БЕОГРАДСКИ МЕЂУНАРОДНИ СУСРЕТИ ПИСАЦА

PLAKAT

 

ВЕТАР ПОЕТИЧКЕ ПРОМЕНЕ И СЛОБОДЕ

Поштовани пријатељи,

У овој години, када обележавамо 110 година УКС, почаствовани смо вашим доласком у Београд и Србију и захваљујемо вам на поетичким даровима и разноврсним подстицајним идејама, донетим на своме песничком језику. Радујемо се сусрету са старим пријатељима, који су овде већ били и такође, поздрављамо нове узванице, да сви заједно у комуникацији, отвореној и радозналој, стваралачки неспутаној и слободној, разоткривамо вредности ововремене културе и свежа својства модерне књижевности. Заиста, многе речи и стихови, зачети на уснама песника трагача за самосвојним истинама, уграђени су већ у темеље хуманијег света. Отуда, одувек и сада, као маштари, тежимо да препознамо драгоцене истине и свакако љубав у својим душевним засадима. Уосталом, песнички језик непрестано призива ветар поетичке промене и слободе, којег да нема, како то устврђује народни умственик „пауци би небо премрежили“.

Утолико не смемо заборавити мисао генијалног Фјодора Достојевског да „смисао људског бића није само у томе да живи него још више у ономе зашто се живи.“

И овог пута понудили смо неколике теме за разговоре, између осталих: „Пиши као што дотичеш живот“ и „За нови свет духа и сна“. У контексту ових разговора, указаћемо и на значајне јубилеје и годишњице у свету и овде, у Србији. Подсећамо све нас да је 750 година од рођења једног од највећих светских песника Алигијерија Дантеа, затим 200 година од рођења великана словачке културе, писмености и духовности Људовита Штура, 200 година од рођења књижевника, утемељивача многих културолошких идеја и духовника Јосипа Јурија Штросмајера, и угледног српског писца Владана Деснице у суседној Хрватској, као и значајне годишњице великана књижевне речи и уопште културе у Србији: Стојана Новаковића, Милутина Ускоковића, Бранка Ћопића... Свакако, на овај начин казујемо да су бројни наши претходници заслужни за богатство и лепоту постојећег света, коју би требало да чувамо и бранимо од заборава.

У сваком случају, актуелни тренутак намеће нам неизбежну тему и разговоре о колонама избеглица и миграната из земаља захваћених, нажалост ратним сукобима и страдањем великог броја људи. Не смемо затворити очи пред том, по много чему планетарном катастрофом. Својевремено је наш песник и филозоф, Душан Матић записао, поводом романа Сеобе Милоша Црњанског, питања која и данас захтевају потпуније одговоре: Зар Црњански  својим  изутетним  романом није предвидео „да ће се поново покренути толике сеобе појединаца, група и читавих народа широм целе Земље? Зар те Сеобе у којима је Црњански бацио поглед на прошлост нису биле и један бачени рефлектор на непрозирну, па ипак наслућујућу будућност, будућност која и данас траје у неким деловима света. Па зар и сам Црњански није део тих Сеоба, он сам који је за себе написао: Лутам, још, витак, по мостовима туђим.“

            И ми, окупљени, данас овде у Београду, морамо се запитати, као уосталом сви људи, нарочито из позиције европске, где азиланти (и ко зна како их називамо), траже спасење и заклон од сурове и погубне стварности, шта би конкретно требало урадити и помоћи свим тим сеобницима – колико толико да ублаже и умање свеколике своје патње. Сигурно, ми немамо моћ какву имају политичари и државе, да би та помоћ била ефикаснија и мелемнија, али можемо апеловати на савест људску да се издигне изнад својих посесивних свакидашњих потреба и коначно, да се не препушта, најблаже речено, неморалној равнодушности,када је реч о овим невољницима, чије прогонитеље осуђујемо.

Драги гости, опростите ми на овим опомињућим речима и осећању да у свим тим људима морамо видети и себе саме, који смо неретко били изложени сличним тегобним путевима и тражењима безбеднијег прибежишта. Наши стихови, записи и мисли, нису велика помоћ, нити могу заменити залогај хлеба и пламичак из гостољубне пећи, али желимо да имају макар мало окрепљење и утеху пред налетима непоштедних ововремених хладноћа.

            Поштовани пријатељи,  волео бих да вам буде пријатно овде у Београду и Србији. Остаје ми да вам кажем: Живели, у добру се састајали и миром се оплемењивали!

Радомир Андрић

председник Удружења књижевника Србије

 


 

Реч Драгана Мраовићана отварању 52. Београдских

 

међународих сусрета писаца 17. септембра 2015.

Даме и господо,

Mesdames et Меssieurs,Дамы и господа,Lаdiеs and gentlеmen,

meine Damen und Herren, Signore e signori,Damas y Caballeros,

захваљујемо вам на вашем учешћу на нашим 52. Међународним сусретима писаца у Београду и у градовима Србије.

Захваљујемо страним дипломатама које су нас уважиле. Захваљујемо представницима верских заједница који су нас удостојили.

Захваљујемо Министарству културе Србије, Граду Београду, медијским кућама и добротворима.

Дозволите ми да поздравим уважене колеге, госте ових Београдских међународних сусрета писаца:

 Поштовани гости, драги пријатељи, осећајте се угодно у Београду и Србији. 


ПОЗДРАВ У СКУПШТИНИ ГРАДА БЕОГРАДА - Милован Витезовић

Поштовани песници света,

Ма колико да нас је на овогодишњим Београдским међународним сусретима писаца, ви овде представљате свет у његовом најчовечнијем и најплеменитијем виду.

Поздрављам вас све као песнике, јер имам у виду Аристотелово поимање књижевности као песништва, лирског, епског и драмског.

Добро дошли у Београд, чије име говори да је ово град свитања. Овај град је стар више од два миленијума, и могао би бити древан да није, како историчари доказују, рушен скоро педесет пута. Последњи пут је рушен на самом крају двадесетог века, када је, после распада Југославије, НАТО својим бомбама бомбардовао Србију и Београд. Тада је на нама  испробано оно што се већ у овом, двадесет првом веку, догађало у земљама Северне Африке и што се сада догађа у земљама Блиског и Средњег Истока, одакле се, ево, у непрекидној колони, креће нова библијска сеоба народа, кроз Catenu mundi – Врата народа, кроз Србију.

Наш светски познати географ Јован Цвијић, записао је, рецимо песнички, а шта је географ него песник видика и предела, да су Срби народ који је направио кућу насред пута.

Од постанка српских држава наше престонице су биле на јужном Јадранском приморју и на Косову и Метохији. Били смо у средњем веку народ са осам престоница. Тек надирањем Турака, после Косовског боја, престоница је померена овамо, у Београд. За престоницу га је изабрао, обновио и изградио српски владар и српски песник Слова љубве деспот Стефан Лазаревић, витез европског Реда змајева. Он је Београд  уређивао да буде сличан Јерусалиму, граду „неба на земљи₺, па је и градитељима, да их увери у своје намере, читао псалме о лепоти Јерусалима.

Београд је после Првог српског устанка постао престоница ослобођене Србије, да би то остао до данас. Српски писац Доситеј Обрадовић, који је пре доласка у ослобођену Србију прошао Европу рационализма, дошао је у Београд кликћући „Орле крилни, Београде славни!₺ И он ће отада бити слављен од песника, скоро свих српских, али и од бројних светских који су га походили или су се дивили његовој историји и усправности.

Вук Караџић, млађи Доситејев сарадник, обновитељ српске духовности, реформатор језика и писма – нове српске ћирилице, понео је из Београда у Беч две збирке народних песама које су штампане и неочекиваним великим пријемом у немачком језику постале основе европског романтизма, којима је разрешено Хомерско питање Европе. Сам Јохан Волфганг Гете, творац срећног термина „светска књижевност₺, са Вуком је у Вајмару 1823. године превео неколико српских народних песама, међу којима је и песма „Диоба Јакшића₺, која почиње стиховима:

Мјесец карта звијезду Даницу

Ђе си била звијездо Данице,

Ђе си била, ђе си дангубила,

Дангубила три бијела дана.

А Даница њему одговара:

Ја сам била, ја сам дангубила

Изнад столна града Биограда

Гледајући чудо невиђено...   

Да вам кажем још нешто о здању у којем се налазимо.

Ова зграда је подизана крајем деветнаестог и почетком двадесетог века, да буде двор Краљевине Србије. Сада је у њој градско начелство. У оба светска рата била је оштећена и скрнављена. После славне Колубарске битке, током ослобођења од Аустријанаца запоседнутог Београда, овде је, пре уласка ослободилаца и краља Петра I Карађорђевића, ушао шеснаестогодишњи школарац који је скинуо аустријску царску заставу са дворске куполе, Растко Петровић, будући песник. У овом здању слави се уметност и песништво, у њему се са почастима примају сви виђени гости престонице и примају и додељују све велике престоничке и државне награде.

Љубав песника према Београду показује и антологија Београде, мој бели лабуде, коју је зналачки одабрао и приредио наш колега Милорад Радов Блечић.

Ви сте овде гости Београда и Србије, гости српских песника и Срба. Србе историја зна као народ слободе, а историја књижевности као песнике.

Док су у другим народима народно биће дефинисали филозофи, код Срба су то учинили песници.

„Поезија је матерњи језик људског рода“, записао је Јоахим Готфрид Хердер, први антологичар светског песништва, у чија се два тома из 1778. нашло и неколико српских песама.

Добро дошли у земљу где се гости дочекују хлебом и сољу!   

Милован Витезовић

 

 

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић