Активности

Поезија и историја

У оквиру трибине под називом „Поезија и историја“ одржане су две сесије, на којима је било речи о српским писцима чије годишњице обележавамо. Поводом двестагодишњице рођења Петра Другог Петровића Његоша први говорник је био Душко Бабић, који се и у својој докторској дисертацији бавио опусом генијалног песника. У своме реферату указао је на широк регистар Његоше- вих тема и мотива, на његове поетске и филозофске врхунце. У усменој беседи Димитрије Калезић се бавио питањем Његошевог схватања човека, а водитељ сесије Александар Петров разложио је Његошеве врхунске песничке домете у осам теза. У писаном реферату Душан Пајин се бавио Његошевом чувеном песмом „Ноћ скупља вијека“, а у усменом говору Адам Пуслојић, с разлогом, доводио је у блиску везу Његоша са Симом Милутиновићем Сарајлијом и Хајдук Вељком.
О Милошу Црњанском усмено је беседио професор Мило Ломпар, о његовој поезији и прози. У први план је истакао два пишчева доминантна осећања; осећај обескорењености и осећај завичаја. Посебно се осврнуо на његове велике поеме, „Стражилово“, „Сербија“ и „Ламент над Београдом“, које је написао у туђини. Доводио га је у везу и са Његошем, са његовом родољубиво-метафизичком поезијом.
Љубивоје Тадић се осврнуо на драмско стваралаштво Милоша Црњанског и извођење на београдским сценама, а Милоје Поповић Каваја је на ово оп- сервирао да је Црњански драма сам по себи, скрећући пажњу и на његов дипломатски и новинарски учинак. А у писаном саопштењу, Душан Пајин је говорио о односу писца и његовог литерарног јунака Рјепнина.
У надахнутој усменој беседи Мина Ђурић се бавила јединственим песничким феноменом Драинац, а Даница Андрејевић је беседила о Десанки Максимовић, о њеном односу према историји, народу, домовини и језику.


Дискусиона трибина

Насловљена „Писац између уметности и државе“, одржана је дискусиона трибина о положају писца у савременом друштву.
Водитељ програма Милица Јефтимијевић Лилић, потпредседник УКС, осврнула се на недаће са којим се сусрећу српски писци, те нехај друштваи државе за оно што они чине и стварају. Указала је на све оне муке које има српска књижевничка организација, посебно материјалне.
У расправу су се укључила и двојица председника, Амир Брка, председник Удружења књижевника Босне и Херцеговине, и Анар Рзајев, председник Удружења писаца Азербејџана. Према сведочењу госта из Сарајева, и њих прате сличне невоље, као да су од нас пресликане. По речима господина Анара Рзајева, који је преко 20 година председник азербејџанских писаца, није ни њихова књижевничка организација без проблема. Међутим, није их шире експлицирао већ се осврнуо на књижевну сарадњу између две књижевничке организације, Азербејџана и Србије, о чему је потписао протокол са Радомиром Андрићем, председником УКС. Такође је нагласио да се у његовој земљи објављују преводи појединих дела Иве Андрића, Десанке Максимовић и других српских писаца, а да посебну рецепцију има „Хазарски речник“ Милорада Павића.


Сусрет са Београдом

Свечана академија поводом педесетог Београдског сусрета писаца одржана је у предвечерје 21. септембра, у Народном позоришту, на сцени „Раша Плаовић“. Сложен и преплетен уметнички програм под називом „Сусрет са Београдом“, укрштеница поетских, хорских, фолклорних, драмских и других садржаја, кроз које је, доминантним делом, водио драмски уметник Љубивоје Тадић. Његове деонице биле су кроз поезију најславнијих српских песника и светских, од Бранка Радичевића, највише Милоша Црњанског, Јована Дучића, Десанке Максимовић, Драинца, Јована Христића до Миодрага Павловића; од Бодлера до Хуана Октавиа Пренса, Тадеуша Ружевича и Марина Сорескуа. Између живих актера, учесника јубиларне овогодишње међународне песничке сцене, промицале су визуелне експликације, са давним актерима, сведочанства минулих пола века, путовање кроз време и догађаје.
У интермецу овог сложеног, вишеделног и преплетеног поетско-уметничког програма, уручене су захвалнице поводом пола века београдских песничких сусретања. Из руку пред- седника УКС Радомира Андрића примили су их у име својих земаља песници или њихови дипломатски представници. Између поетских деоница велики удео имали су хор „Слависта“ и Мина Ђурић, подмладак УКС и КУД „Батајница“, које је чувеним Бранковим колом, као завршним чином, крунисало вишесатни уметнички доживљај.

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић