50. Београдски међународни сусрети писаца

 Поезија и историја

Једном ће доћи
вријеме сретних градова
из којих је прогнан пјесник.

                       Амир Брка

 

Књижевност је освајање слободе

50.susretipisacaПоштовани пријатељи, уважени гости, даме и господо,
И овог пута, најсрдачније вам желим добродошлицу, ценећи ваша настојања да приновимо драгоцене разлоге стваралачких остварења идружељубље, без обзира на свеколике различитости, које су уосталом, својствене уметницима, одувек.
Ове године обележавамо педесетогодишњицу оснивања и трајања Београдских међународних књижевних сусрета. Многи истакнути писци били су и раније овде – у Београду, и по Србији, и упознали многе људе и места, која верујем, носе неизбрисиво у свом памћењу, а неки сте сада први пут, и надам се, да ћете имати повода да нам дођете поново трагом позитивних утисака, нових пријатеља и садржајних доживљаја. Отуда, поновићу мисао, изговорену прошле године, да све што нас омета у остваривању наших књижевничких послова; једноставно, превазилазимо и надокнађујемо углавном ентузијазмом и делотворном енергијом из још непотрошених хуманис-
тичких идеала.
Овакви сусрети и разговори имају значаја, не само овде и сада, већ свуда по свету, где се осећа истинска потреба за непрестаним увећавањем слободе говора и мишљења – заправо, у свим оним духовним и душевним просторима, несумњиво оптерећеним многим контроверзним датостима. Надасве, уверени смо да књижевност, посебно поезија, у овом времену, своју основну функцију оправдава што потпунијим и смисленијим освајањем слободе, не занемарујући благодата својства љубави и мира.
Сведоци смо да су крај протеклог и почетак овог века, обележени многим дилемама и запитаностима о интегралности данашњег света и о свему другом што људима различитих језика, националне и религиозне посебности, етичких и естетичких опредељења, омогућује вишезначан и садржајан суживот. Један од тачних одговора на сва та питања је условљен дубљом спознајом, знајући првенствено шта нас дели и шта нам повремено затамњује шире видике. Сигурно, да тек у том видокругу, можемо извесне недоумице и несналажења пред изазовима времена елиминисати и да је дуго тражени дух толеранције, стваралачке узајамности, разумевања и пошто- вања најзахвалније исходиште свеколиког нашег постојања и трајања. Сви ми, морамо се изборити својим писањем и уопште интелектуалним моћи- ма за превласт таквих делатних значења, која нашу егзистенцију бране од обезнађености и духовне опустошености.
Данас смо, сви заједно овде, да искушамо своје вјерују у реч творачку, која потврђује магична значења у књижевности и њеној отворености према разноврсним поетичким концепцијама. Одавно је књижевна критика устврдила да су жанровске границе, када говоримо о данашњој литератури избрисане и да све више имамо писаца склоних да истражују у име модерности моћ језика у новим стваралачким праксама. Истина, књижевна дела не дају упутне одгонетке, више су усредсређена на изворе осећајности и савлађивање неисказне смислености унутар животне загонетке, у којој писац, како нам својевремено рече умни и јасно- видни Момчило Настасијевић „лови а бива уловљен“. На то нас упућује и мисао Ф.М. Достојевског, да „смисао људског бића није само да живи него у оном зашто живи“. У сличном значењу можемо прочитати стихове Петра Петровића Његоша, чију двестагодишњицу ове године обележавамо: „Шта је човјек, а мора бит човјек! Тварца једна те је земља вара“.
Ови сусрети су и прилика да се још једном подсетимо неколико годишњица, битних за укупност наше књижевности и културе. Између осталих, то су: стодвадесет година од рођења Милоша Црњанског, великог роман сијера и песника, седамдесет година од смрти Јована Дучића и Рада Драинца, изузетних песника, без којих нема ниједне антологије српске поезије, седамдесетпет година од смрти Бранислава Нушића, несумњиво једног од највећих комедиографа у овом делу Европе и двадесет година од како нас је напустила Десанка Максимовић, свакако непресушна лирска притока српске поезије.
Такође, истичемо да се ове године у свету обележава и стогодишњица од рођења Албера Камија, нобеловца и једног од најзначајнијих француских и медитеранских писаца и филозофа.
Овде смо да пријатељујемо и пружимо једни другима руке у име оних, који су пре педесет година основали ове међународне књижевне сусрете; истовремено, и у име оних, који долазе после нас и који верујемо – могу више и боље да својим књижевним делима увећавају хуманистичке вредности данашњег света. За пола века одржавања ових Сусрета долазили су нам у госте и учествовали у књижевним разговорима и новим промишљањима својстава литературе преко две хиљаде познатих писаца из света а међу њима неколико добитника Нобелове награде.
Још једном вас поздрављам и желим свако добро где год будете ових дана гостовали, а посетићете десетак градова и места у којима имате доста лепог да видите и уверите се у културу и гостољубље српског народа. Живели и дођите нам опет у добар час!

Радомир Андрић,
председник Удружења књижевника Србије


Мисија у служби културе

Даме и господо, Mes dames et mes mеssieurs, Lаdiеs and gentlеmen,
Захваљујемо вам што својим присуством на педесетом Међународном сусрету писаца у Београду, који се одржава и широм Србије, чините част нашем напору да књижевност буде мост добра међу народима света. Посебно смо захвални нашем председнику Томиславу Николићу на подршци да Србија загрли књижевнике света. Захваљујемо Министарству културе Србије које је учинило све што је могло да овај јубилеј буде обележен, додуше сирото, али достојанствено.
Захваљујемо дипломатским представницима који су својим присуством указали поштовање земљи свога пријема – Србији, и поручујемо им да је Удружење књижевника Србије увек отворено за писце њихових земаља, као и да смо спремни да сарађујемо са свим амбасадама свих земаља да бисмо у Београду срели писце њихових земаља.
Ми знамо да међу државама постоје спорови, али нека Србија, Београд и Удружење књижевника Србије буду место где ће се сретати писци света, без обзира на спорове међу њиховим државама.
Захваљујемо представницима верских заједница, који су својим присуством духовно узвисили ове сусрете, јер међу писцима Србије има припадника свих вероисповести, а књижевност је и настала, у историји света, највећим делом на темељима вере у Бога.
Захваљујемо медијским кућама, покровитељима и добротворима на вољи да, помажући овај, педесети Сусрет, помогну писцима из света и Србије да се сретну и упознају, и тиме доприне- су нашој књижевној мисији мира и љубави међу људима.
Ови сусрети су не само културна, књижевна размена, већ и место зближавања нација. Зато ову манифестацију чине и гостовања у многим градо- вима Србије, јер ово су свесрпски сусрети писаца у целој Србији, гости и домаћини заједно путују и друже се.
Наши сусрети су посредовали између многих нација, па смо били сведоци успостављања нове књижевне сарадње између других народа зах- ваљујући томе што су се њихови најбољи писци упознали овде, у Србији. Многи нобеловци су били наши гости – Вислава Шимборска,Томас Транстремер, Гинтер Грас, Јосиф Бродски, Чеслав Милош – пре него што су и они сами мислили да ће постати нобеловци, али ми смо у њих веровали онда када смо знали за њих, пре свих других у свету. Јер Удружење књижевника Србије није пука организација, оно је мисија у служби културе и зближавања народа.
Посебно захваљујемо на подршци Центру САВА, у чијем здању почињe овај, 50. Београдски међународни сусрет писаца.

А сада ми дозволите да појединачно поздравим све наше драге госте, стране писце.
Драги пријатељи, српски писци из расејања и из свих српских земаља, драге колеге по перу из Србије, сви заједно смо домаћини овог сусрета, који данас улази у шесту деценију.

Са нама пола века Београдског међународног сусрета писаца прослављају:

Јусуф Алпер (Турска), Ричард Беренгартен (Велика Британија), Мирослав Бјелик (Словачка), Су Бичанг (Кина), Амир Брка (Босна и Херцеговина), Елена Буевич (Украјина), Евгениј Бунимович (Русија), Маја Видмар (Словенија), Разван Вонку (Румунија), Захаријa Гало (Италија), Џон Гери (Сједињене Америчке Државе), Петер Гериш (Немачка), Сергеј Главјук (Русија), Петко Дабески (Македонија), Гагик Давтјан (Јерменија), Мирча Динеску (Румунија), Хајдар Ергилен (Турска), Татјана Житкова (Летонија), Алисија Аза Кампос (Шпанија), Роман Кисјов (Бугарска), Габријел Кифу (Румунија), Разме Кумбароски (Македонија), Јохан Лавунди (Немачка), Гжегож Латушињски (Пољска), Ванг Личун (Кина), Николај Лонгинов (Русија), Васиљ Махно (Украјина и Сједињене Америчке Државе), Александар Навроцки (Пољска), Валерио Орлић (Хрватска), Кристина Рита Молнар (Мађарска), Пламен Панчев (Бугарска), Јован Паскоски (Македонија), Хава Пинхас Коен (Израел), Анар Рзајев (Азербејџан), Ана Ритекранс (Шведске и Финска), Хелена Сабљић Томић (Хрватска), Раде Сиљан (Македонија), Бабкен Симоњан (Јерменија), Клети Сотиријаду (Кипар), Јанг Џихуе (Кина), Набил Бен Заки Шагра (Палестина, Јордан и Србија) Заки Шалтаф (Палестина и Јордан) и Адријана Шимањска (Пољска).

Поштовани страни гости, драги пријатељи, осећајте се у Београду и Србији онако како вам је најпријатније. Ми, писци Србије, почаствовани смо вашим присуством.


Драган Мраовић,
председник Одбора за међународну сарадњу УКС

GRBUKS

 Удружење књижевника Србије

Француска 7, 11000 Београд

 

 

 

Телефон: 381 11 2626 081, 381 11 2626 278

Е-маил:  uks.srbije@gmail.comknjizevnenovineuks@gmail.com

Факс: 381 11 2626 278, 381 11 2635 979

Текући рачун: 205-200273-87 Комерцијална банка

 

                                                                                               © Удружење књижевника Србије

                                                                                                      Уређује: Милош Бркић

                                                                                                     Сарадник: Милан Панић