Под насловом „Кнедла у грлу“ објављена је Антологија чешког афоризма на српском језику коју је приредио и превео сатиричар Александар Чотрић. Реч о првом таквом делу на нашем језику које ће омогућити читаоцима у Србији и региону да се упознају са духовитим и бритким мислима најбољих и најпознатијих чешких писаца, међу којима су Франц Кафка („Кад је човек сам увек је у лошем друштву.“); Милан Кундера („Полицијски досије – наша једина нада у бесмртност.“); Бохумил Храбал („Политика је простор могућег, уметност је простор немогућег.“); Јарослав Хашек („У лудници сви могу да кажу било шта што им падне на памет, као у парламенту.“); Јозеф Шкворецки („Друштвена свест је мода која се мења сваке године.“); Карел Чапек («Хумор је најдемократскији облик људског живота»); Габријел Лауб („Сатира има право претеривања, али одавно нема потребе да користи то право.“), Франтишек Вимазал („Чеси су велики у малим стварима.“)…
Интересантно је да је један од заступљених афористичара у Антологији „Кнедла у грлу“ Ото Франтишек Баблер рођен 1901. године у Зеници, који је гимназију завршио у Сарајеву на српском језику, да би се 1915. године преселио у чешки град Оломоуц, где је постао универзитетски професор. Један од његових афоризама у Антологији, који говори о његовом познавању српске књижевности, гласи: „Ромул је имао Рема, Кастор Полукса, Понтије Пилата, Петар Павла, Козма Дамјана, Ами Амила, Дон Кихот Санча Пансу, Бувар Пекиша, поп Ћира попа Спиру, Пат Паташона, Верих Восковеца – а ви мислите да ли сте довољни сами себи!“
У овом репрезентантивном избору, чији је издавач „Српска реч“ из Београда, на преко три стотине страна, налази се више од две и по хиљада афоризама, деведесет двоје чешких аутора кратке форме, почев од Јана Коменског који је живео и стварао крајем 16. и почетком 17. века, до најмлађе Радке Денемаркове, рођене 1968. године.
Књигу је ликовно опремио познати карикатуриста и илустратор Тошо Борковић, а рецензент дела је Витомир Теофиловић који је, осим анализе чешке афористике, написао и историјски преглед српско-чешких културних и духовних веза, у којем истиче да „Срби и Чеси од паметивека имају сродне културне корене“ и да „Срби, иако се не граничимо, поимају Чехе као веома близак народ, ближи и од неких суседа“. Аутори краћих осврта на чешки афоризам у књизи су др Слободан Симић, Јелена М. Ћирић, Мартин Пребуђила и Бојан Богдановић.
ИЗДАВАЧКА КУЋА „СРПСКА РЕЧ“