Поздравно обраћање господина Милоша Јанковића, заменика председника Удружења књижевника Србије, на отварању 58. Београдског међународног сусрета писаца, у Конаку кнегиње Љубице, 1. октобра 2021. године.
Поштоване колеге, драги пријатељи и гости,
Част ми је и привилегија да вас у име Управног одбора УКС-а, Удружења књижевника Србије, поздравим и да вам зажелим добродошлицу на 58. Београдске међународне сусрете писаца, једну од оних и онаквих манифестација која и самим својим трајањем, дужим од пола века, сведочи о свевремености писане речи, о немерљивом значају књижевности и језика у животу и колективном памћењу једног народа.
И овогодишње Сусрете одржавамо у условима глобалне епидемије, у форми која је у свему редукована и прилагођена пандемијској пошасти, иако – истине ради – делимично, ипак, на начин који је најприближнији оном облику по коме су наша полувековна књижевна дружења била позната, а не као што је то био случај прошле године – у виртуалном простору, преко комуникацијских платформи и видео конференције, мада ће и тај онлајн-вид, уз помоћ и сарадњу колега из Удружења Адлигат, бити заступљен и то желим посебно да истакнем.
У складу са устаљеном праксом, и овогодишње Сусрете обележавају значајне годишњице у српској књижевности: сто четрдесе тпет година од рођења Боре Станковића, стогодишњица рођења Добрице Ћосића, шездесет година од додељивања Нобелове награде Иви Андрићу и тридесетогодишњице од смрти Васка Попе и Миодрага Булатовића – о чему ће бити више речи током одржавања програма који су предвиђени у наредним данима.
Такође, овогодишњи Сусрети су и прилика да се отпочне са практичном реализацијом стратешког пројекта, који је УО УКС, на челу са председником, господином Милованом Витезовићем, конципирао и формално усвојио, а који се тиче стварања Савеза српских писаца и пријатеља српске књижевности – као организационог облика окупљања књижевних стваралаца и поштовалаца српског језика и књижевности око идеје очувања српског језика и ћириличног писма – без обзира на то у којој држави живе.
Наше колеге, писци, српски писци, писци који пишу на српском језику и не само ћириличним писмом, како они у БиХ, Републици Српској, Црној Гори, Републици Хрватској, Републици Северној Македонији, Мађарској или Румунији, тако и они који живе и стварају широм света, у многим земљама, у расејању, српској дијаспори, као и сви који српско књижевно културно наслеђе воле, поштују, прате, чувају и негују – сви би они требало, став је УО УКС, да имају своју еснафску, струковну, организацију – Савез српских писаца и пријатеља српске књижевности. У том смислу, ови сусрети пружају могућност да се са реализацијом тог пројекта и отпочне, о чему ће такође више речи бити у данима који следе.
На крају, захваљујем Скупштини града Београда што је, као и претходних година, подржала нашу Манифестацију, што ће то чинити и убудуће и што је омогућила да заједничке госте дочекамо у овом прелепом здању.
Хвала на пажњи.
