Београдски међународни сусрети писаца спадају не само у најзначајније културне манифестације у земљи, већ и међу најстарије и најпознатије у свету.
Удружење књижевника Србије, предвођено великанима као што су Иво Андрић, Милош Црњански, Десанка Максимовић, Душан Матић, Оскар Давичо, Миодраг Павловић, Васко Попа, Миодраг Булатовић, Данило Киш – покренуло је, 1964. године, Београдске међународне сусрете писаца. У Београду су, деценијама, долазили најугледннији писци из света: Вислава Шимборска, Сол Белоу, Чеслав Милош, Алберто Моравија, Ернесто Карденал, Владимир Војнович, Никита Станеску, Бела Ахмадулина, Јосиф Бродски, Ален Гинзберг, Ђео Богза, Петер Хандке, Џон Апдајк… Београдски међународни сусрети писаца одржавају се сваке године, током неколико септембарских дана, не само у Београду већ и у многим другим местима Србије. У протеклој деценији, упркос тешкој финансијској ситуацији, Удружење књижевника Србије је настојало да Београдски сусрети опстану и служе стварању лепше слике Србије у свету.
Припрема Сусрета од јануара до септембра. Одбор за међународну сарадњу одлучује које државе ће бити заступљене на Сусретима. Један од битних елемената одлучивања је планирани буџет за Сусрете, а битна је и спремност спонзора и пријатеља УКС да допринесу успеху сусрета. На основу тих параметара одлучује се број земаља учесница и број учесника. Води се рачуна да се земље учеснице бирају и у складу са државном политиком Србије (на пример, на 50. Сусрете је позван Азербејџан и потписан протокол о књижевној сарадњи), а не само у складу са могућностима УКС. Позивају се и српски писци из расејања, као и из бивших југословенских република. Одлука о томе који ће писци бити позвани доноси се на основу устаљених критеријума и процедуре који подразумевају, пре свега, значај страног писца у својој земљи и свету, али, као додатни, иако не и одлучујући, критеријум и процену његове спремности и могућности да помогне представљање дела наших писаца у својој земљи, итд. При том се користе протоколи о међународној сарадњи које је УКС потписало са многим земљама, сарадња са страним удружењима писаца, личне препоруке угледних личности из културе наше земље и света, амбасаде, у Београду. Потом следи велики посао контактирања планираних писаца, слање званичних позива, прибављање њихових дела и превођење, план њиховог боравка и гостовања у градовима широм Србије. У припреме спадају и дизајн сусрета (плакати, штампани материјал, позивнице, беџеви, итд.), монографије Сусрета са делима, биографијама и фотографијама свих учесника, посебан број „Књижевних новина“ посвећен Сусретима, договори са градовима широм Србије у којима се одвија део манифестације, договори са разним институцијама ради обезбеђивања простора за одвијање програма у Београду, крееирање програма и одређивање учесника и организатора, обезбеђивање хотелског смештаја и превоза учесника, организовање дочека страних писаца и пријема у просторијама УКС, приппрема материјала који се уручује страним писцима при доласку (монографија, брошуре, пропагандни материјал о Београду и Србији, итд.), организација награде Удружења књижевника Србије једном страном и једном домаћем учеснику која се уручује у Мрчајевцима а имена добитника урезују у камену стену посебно постављену добротом мештана, договори са великим уметницима који обогаћују књижевне програме током манифестације. Током рада траје стална коресподенција на много страних језика са учесницима, амбасадама. Такође и са националним и државним установама. Укључене су и гимназије у којима се страни писци сусрећу са ученицима који уче њихове језике. Већ су традиционални сусрети са гимназијалцима Крагујевца и Смедерева. То је посебно важан део програма Сусрета. Током саме манифестације организује се превођење сваком госту током целог боравка, пратиоц који брине о потребама госта од дочека на аеродрому до испраћаја, итд. Посебна пажња се посвећује сарадњи са медијима током припрема и саме манифестације организовањем сусрета страних аутора са медијима и обезбеђивањем потребних материјала за медије (преведена дела, биографије, итд.)
УМЕТНИЦИ И САРАДНИЦИ АНГАЖОВАНИ НА ПРОЈЕКТУ
На пројекту су током године ангажовани бројни уметници и сарадници ради организације боравка гостију и реализације програма. Активно учествује целокупни Одбор за међународну сарадњу: Драган Мраовић (председник), Братислав Милановић (потпредседник), Урош Петровић (потпредседник) и чланови: Срба Игњатовић, Гојко Ђого, Адам Пуслојић, Ристо Василевски, Драган Драгојловић, Александар Петров, Луне Левајац, Миодраг Сибиновић, Миодраг Јакшић, Душка Врховац, Горан Ђорђевић, Душан Пајин, Виктор Б. Шећеровски, Раде Божовић, Љубомир Ћорилић, Миљурко Вукадиновић (секретар Одбора), Душко М. Петровић, Живорад Жика Ајдачић, Виктор Лазић. Стално су ангажовани и председник УКС Радомир Андрић, затим вршилац дужности секретара Бранислав Вељковић и цела Радна заједница.
Дакле, стално је ангажовано око 30 особа. Поред тога ангажују се и сарадници на пројекту, као дизајнери, певачи, глумци, музичари, водитељи, возачи, помоћници у организацији програма, најмање још око двадесет и пет особа.
